Sredinom maja biće održan i XVII Uteks festival narodne muzike. Tim povodom razgovarali smo sa direktorom festivala i predsednikom udruženja tekstopisaca za muzičko stvaralaštvo Republike Srbije-Uteks Milanom D. Šoškićem.

– Kako teku festivalske pripreme?

– Čim se završio 16-ti Uteks festival mi smo počeli sa pripremama za sledeći. Interesovanje uvek postoji. Ja sam nekako kroz saradnje moje i muzička prijateljstva stekao neko ime i ozbiljnost pa se interpretatori javljaju zbog informacija. Uteks festival se organizuje isključivo zbog pevača jer samo oni imaju korist od toga!

-Zašto ste odustali od poznatih imena na festivalu?

-Lepo pitanje i da konačno objasnim i to. Naime, kad smo počeli sa festivalima pozivali smo trenutno popularne i poznate pevače. Videli smo da te festivalske pesme poznatima i ne znače nešto kao što im ne znači ni njihovo učešće na istom. Koliko sam samo odbio izvođača jer su tražili pobedu ili nagradu i to im je bio uslov! E, pa ne može! Ne može dok god ja organizujem. Ako izvođač dobije tekst i melodiju besplatno od Uteksa, plati aranžman veoma, veoma simbolično i normalno da plati TV kotizaciju da bi ga video ceo svet zahvaljujući TV prenosu. Ne postoji jeftiniji festival od našeg. Svima su otvorena vrata, i oni tekstopisci koji su u Uteksu i oni koji nisu. Nama je važna pesma i da se za nju čuje.

-u Srbiji poslednjih godina ima mnogo festivala.

-Da, interesantno zapaženje. Ima ih baš. I treba da ih ima. Mada ima jedan problem tu. Ne razumem da neko plati kotizaciju za festival koji se organizuje u kafani, da se od para učesnika plati ručak  “specijalnom“ žiriju! Evo na pomolu je XVII Uteks festival al nikome ne rekoh za koga će da glasaju jer bih obrukao i udruženje i sebe.

-Delujete kao da ste ogorčeni na organizatore festivala.

-Pa ja neću ništa novo reći ako kažem da mnogi ili svi kradu od nas ideje, hale, televizije, emisije, učesnike…a nama ili meni niko ne smeta jer opet kažem da je važna pesma. Ja sam zvao neke predsednike udruženja tekstopisaca da oni na našem festivalu izaberu kao žiri najbolji tekst! Nisu se udostojili ni odgovora. Njima smeta ijekavica, smeta ako je pevač iz Beča, Njujorka, Berana, Podgorice..sve im smeta a mi samo volimo da pišemo i da se za naše pesme čuje. Ne dosađujemo nikom, ne molimo ga da bude učesnik kod nas, ne obećavamo nagrade i zato smo jedinstveni i trajemo i trajaćemo.

-Danas izgleda svi pišu pesme.

– Pa da, pišu al da li se te pesme pevaju? Koliko njih sretnem koji mi kažu da su danas napisali 20 tekstova a kad to pročitate vidite da osim naslova ništa drugo ne vredi. Opet ću reći ono što kažem mnogim tekstopiscima, ne uzdižite sebe ako vam vaš tekst pohvali ujak, strina, drug, komšija…o tome kakav je tekst isključivo odlučuju kompozitori i izvođači.

-Jedno škakljivo pitanje. Koliko danas košta tekst?

-Kad je cena teksta u pitanju uvek je zatvoren krug. Ne može tekst da se proda ako ga niko nije pročitao, ne može da se dogovara o ceni dok se god ne da na uvid tekst. Druga je cena ako uzima jednu pesmu a druga ako snima ceo album sa vašim tekstom. Danas je cena teksta od 100-200 evra. Svi koji misle da mogu mnogo više da uzmu grdno se varaju.

-Da li pismeni tekstopisci pišu tekstove:

-Ono što mi radimo to je isključivo dar od Boga. Ne trebaju tu sad neke škole al širina u shvatanju i čitanje mnogih i raznih knjiga moraju da daju rezultate, to se vidi odmah kad pročitate nečiji tekst.  Pišemo kad naiđe inspiracija jer bez nje nema teksta. Najveći književnici ne znaju napisati tekst sa dve ili tri strofe i refrenom kao što i mi ne znamo napisati ono što oni znaju i pišu.

-Hvala gospodine Šoškiću i propratićemo i ovaj Uteks festival.

-Hvala i Vama, viđamo se na festivalu i neka vam ceo život bude pesma.